Покушај скривања Синђелићевог идентитета и улога Хрватске

Хрватска обавјештајна служба је од почетка била упозната са акцијом коју је спровео НАТО у Црној Гори. Њихов задатак је био да заташка случај Синђелића у свом “дворишту”. План је био да се Саши Синђелићу, на тих начин, баш у овом поступку промијени идентитет у Александар Синђелић како би у потпуности био збрисан траг његовог злочина.

Овај покушај мијењања идентитета је специфичан управо због тога што у том фалсификаторском чину активно и приљежно учествују државни органи Црне Горе. Наиме, полиција, Тужилаштво и Виши суд су координисано уводили Сашу Синђелића у својој документацији као Александра Синђелића. У нормалном државном систему, управо су ови органи обавезни, по службеној дужности, да неспорно утврде идентитет лица и тако га региструју у документима. Међутим, у Црној Гори је то ”мало” другачије.

Хронологија скривања идентитета

У документу од 12. 10. 2016. године у ком се одређују мјере тајног надзора за осумњичене у афери ”државни удар”, по први пут се помиње лице по надимку ”Синђо”.

Међутим, на захтјев Интерпола Црне Горе, већ 24. 10. 2016. Интерпол Србије идентификује Александра Синђелића званог ”Синђо” као Сашу Синђелића са прецизним биографским подацима.

За разлику од Специјалног полицијског тима под контролом СДТ Црне Горе и самог СДТ-а, начелник ЦБ-а Подгорица, Јовица Речевић, већ 28. 10. 2016. наводи у свом допису СДТ-у о расписивању локалне потјернице, да се ради о Синђелић Саши – Александру. Истина, Речевић наводи да је  пребавилиште Синђелића у Косовској Митровици!

Ако је у документу Интерпола Србије и било неке дилеме у формулацији ”највјероватније”, она је отклоњена у допису Тужилаштва за организовани криминал Србије од 31. 10. 2106. по замолници СДТ Црне Горе, у ком се прецизно идентификује главни глумац у афери ”државни удар” као Саша Синђелић

Доследност црногорских органа у скривању стварног идентитета Саше Синђелића, како би пројектованог свједока сарадника заштитили од везивања за непријатне биографске ”детаље”, огледа се у документу СДТ-а упућеном Специјалном полицијском тиму од 4. 11. 2016. гдје се и поред недвосмилених чињеница, и даље инсистира на имену Александар Синђелић, а Саша се провлачи као уобичајени надимак

Финале ове драстичне маниплуације и невиђеног фалсификата дешава се у одлуци Вишег суда у Подгорици 22. 11. 2016. који и поред свега претходно виђеног, даје статус свједока сарадника лицу под именом Александар Синђелић! Томе, пуни допринос даје, прије свих, предсједник Вишег суда, судија Борис Савић.

Да галиматијас буде потпун, 20. 3. 2017. године, пред Специјалним државним тужилаштвом у Подгорици, у предметном поступку, исказ даје Саша Синђелић као свједок сарадник!

У некој другој држави би се поставило природно, очекивано питање: Како је то могуће? Међутим, с обзиром на размјере монтаже и дјечијих конструкција, овај догађај је потпуно у тону са читавом сликом афере ”државни удар”.

Ипак, епизода скривања идентитета Саше Синђелића, свој гротескни врхунац достиже након што је објављено да је Саша Синђелић на Интерполовој потјерници. Том приликом се јавности обратио Виши суд саопштењем (слика доље) у ком се каже да ”Виши суд у Подгорици приликом одлучивања о предлогу Специјалног државног тужилаштва за одређивање статуса свједока сарадника А. С. (Александра Синђелића – прим. редакције) није располагало информацијом да се то лице налази на Интерполовој потјерници.”

Китаровић ”није надлежна” за трагедију Фотесових

Занимљиво је да се и истакнута заштитница “хрватских интереса”, предсједница Хрватске Колинда Грабар Китаровић пригласила ненадлежна кад јој се обратила породица убијеног Мирка Фотеса због очигледне незаинтересованости хрватске државе по питању привођења правди осуђеног Синђелића. Да та “неажурност” Хрвата има дубљу позадину, јасно је упоређујући њихову праксу са случајевима потраживања појединаца који су на било који начин били укључени у сукобима на територији Хрватске.

Са друге стране, не треба испустити из вида да је Колинда Грабар Китаровић дуго била високо позиционирани службеница НАТО-а, тако да ова ”незаинтересованост” и није толико изненађујућа, узимајући у обзир улогу НАТО-а у креирању афере ”државни удар”. Јасно је, НАТО интереси су за предсједницу Хрватске изнад интереса ”обичног” грађанина Хрватске, па макар се то тицало и тешке породичне трагедије какву је преживјела породица Фотес.