С обзиром на то да је на брзину крпљен план, те да је Велимировић непланирано убачен у режију као глумац у аферу ”државни удар”, наступио је потпуни хаос у његовим исказима из којих извиру невјероватне и веома комичне последице.
Тако је, на примјер, Мирко Паја Велимировић успио да у истом дану буде: по два пута у Подгорици и Србији, да стигне да ангажује групу која би учествовала 16. октобра 2016. у „државном удару”, да купи и уништи оружје, иако у изјави код Речевића тврди да није у стању да набави оружје. Из његовог свједочења пред Вишим судом 5. децембра, произилази да је све то успио да уради 13. октобра 2016. Наравно, у духу читаве монтаже, ову фантазмагоричну причу Виши суд је прихватио као реалну и утемељену.
Изводи из суђења Велимировићу
У свом исказу, Велимировић тврди да је 12. октобра 2016. године дошао у Подгорицу да полицији исприча своја сазнања о групи која планира терористички напад у ноћи избора и да све то пријави. На суђењу Велимировићу пред Вишим судом 5. децембра и тужилац Саша Чађеновић потврђује да је он тог дана стигао у тужилаштво.
– Прва мјера тајног надзора је одређена када је Велимировић дошао у полицију Црне Горе, а то је 12. октобра – потврдио је Чађеновић када је Велимировић дошао да пријави групу.
Велимировић надаље прича да је тада са Миливојем Катнићем договорио да поступа по његовим упутствима и да се врати у Србију и купи оружје. Он је Црну Гору тога дана напустио у касним вечерњим часовима. Следећег дана, 13. октобра, Велимировић, по сопственом признању пред судом, одлази да се види са Сашом Синђелићем.
– Идем да се видим са Синђелићем и на том састанку му тражим да ми да још 15.000 евра за набавку пушки. Кад ми је дао новац, одлазим на Косово да набавим и купим оружје. Купујем оружје и одлазим да га расклопим и уништим у језеро, на Косову. Одатле одлазим за Црну Гору, да сликам оружје које ми је припремило тужилаштво, како бих те фотографије однио Синђелићу. Стижем у Подгорицу и они ме одводе да фотографишем унапријед припремљено оружје, испричао је Велимировић.
Дакле, за Виши суд у Подгорици потпуно дјелује логично да Велимировић, по Катнићевом налогу, иде на КиМ да купи, уништи оружје, да би се потом хитно вратио у Црну Гору како би фотографисао оружје које му је припремило Специјално тужилаштво. Наравно, наводно купљено и расклопљено оружје на КиМ није успио да фотографише.
Тог истог дана, Велимировић наводно иде за Србију да се види са Синђелићем и односи му фотографије оружја.
– Када смо се срели Синђелић је рекао да идемо у Београд да купимо униформе и маске у једној продавници. Тамо смо се задржали, а након тога ја одлазим за Подгорицу да нађем стан за људе који треба да дођу на протест, али у ствари идем у тужилаштво да испричам да сам се срео са Синђелићем, прича Велимировић.
Истог дана, када је два пута био у Подгорици, два пута у Србији и једном на Косову и Метохији, Велимировић је стигао и да учествује у окупљању људи који треба да дођу на протест.
Ту није крај ”надзвучним” активностима Мирка Велимировића, јер, како он тврди, из Подгорице опет иде назад да се са Синђелићем, 14. октобра, сретне у Пожаревцу.
– Срео сам се тамо са њим и он ми је дао специјални телефон који треба да однесем за Црну Гору и предам извјесном Николи. Узимам телефон од њега и идем поново у Подгорицу да предам човјеку телефон, наводи Велимировић.
Према његовим ријечима, у Црну Гору долази 15. октобра у раним јутарњим часовима, а са Николом се срео исте ноћи, када слиједи хапшење. Он у исказу пред судом појашњава да је, од 12. октобра до 15. октобра, четири или пет пута долазио у Црну Гору.
Преглед кретања Мирка Велимировића, на основу његовог исказа датом на суђењу 5. децембра 2016.
Кретање Велимировића
12. октобра – Мирко Велимировић долази у Подгорицу код специјалног тужиоца да му пријави групу која планира терористички напад.
13. октобра – Мирко Велимировић се негдје у Србији налази са Сашом Синђелићем да узме још новца да купи пушке.
13. октобра – Након састанка гдје је добио 15.000 евра од Синђелића, Мирко Велимировић одлази на Косово и Метохију да купи пушке.
13. октобра – Мирко Велимировић купује пушке негдје на КиМ и одлази на језеро да их расклопи и уништи.
13. октобра – Одлази за Подгорицу како би фотографисао оружје које му је припремило Специјално тужилаштво у једној кући на Старом аеродрому.
13. октобра – Када је фотографисао оружје, Велимировић иде у Србију да се види са Синђелићем да му покаже фотографије оружја.
13. октобра – Велимировић се срео са Синђелићем, а затим заједно иду у Београд у продавницу да купе униформе и маске.
13. октобра – Велимировић из Београда иде за Подгорицу да обезбиједи стан за људе који треба да дођу, а у ствари, како каже, долази код тужиоца да им пренесе све ово, а након тога се поново враћа за Србију, гдје се сјутрадан поново срео са Синђелићем.
14. октобра – Велимировић се срео са Сашом Синђелићем, који му је предао специјални телефон који треба да однесе Николи (Братислав Дикић прим аут.) у Црну Гору.
15. октобра – Велимировић стиже у Подгорицу јутарњим часовима, а увече се налази са Дикићем, који том приликом бива ухапшен, а исте ноћи су ухапшени и остали чланови групе.
Пајина група омасовила хапшење, за награду Катнић их пустио
Да је Мирко Велимировић од првог дана сарадник специјалног тужилаштва по чијем налогу је учествовао у намамљивању што више људи из Србије, који треба да дођу у Подгорицу, на скуп 16 октобра, који није био ни заказан, потврђује и случај његове групе која је стигла из Зубиног потока. Ту Миркову групу, са задатком да омасове број ухапшених, предводио је његов синовац Стефан Велимировић. Та група бројала је шест чланова, и гле чуда, они су приведени, да би број ухапшених био импозантнији, а затим су одмах пуштени, јер су, како је тврдио Миливоје Катнић “добровољно одустали од извршења кривичног дјела“.
Стефан Велимировић са својом групом ухапшен је у суботу вече, 15. октобра, а сви су пуштени на слободу, сјутрадан, 16. октобра око 22 часа, иако је сат касније, како је тврдило тужилаштво у том моменту, наводно био планиран терористички напад, у којем су и ова лица требала да учествују. Необјашњиво је да их тужилаштво пусти на слободу баш у то вријеме, а Катнић и дан данас тврди да нијесу ухапшени сви осумњичени, што би значило да су они ипак могли да изведу наводне нападе.
Осим Стефана Велимировића, у екипи Паје Велимировића су били Бојан Ковачевић, његов синовац Г.К. (17), браћа Никола и Лука Ђорђевић и Владимир Божовић, сви из Зубиног потока.
Исказ Стефана Велимировића, синовца Мирка Велимировића.